У Црној Бари одржан научни скуп „Стазама Милоша С. Милојевића”

У оквиру традиционалне манифестације „Дани Милоша С. Милојевића”, у Дому културе у Црној Бари одржан је централни део овогодишњег програма — научни скуп под називом „Стазама Милоша С. Милојевића”. Скуп је започео у 11 часова, окупивши бројне еминентне научне и културне делатнике, као и љубитеље историје и традиције.

Манифестација посвећена истакнутом српском историчару, писцу, официру и сакупљачу народног блага, ове године је ставила посебан акценат на осветљавање његовог лика и дела кроз научни и критички приступ.

Посебну пажњу присутних привукло је обраћање уваженог госта, професора историје Салиха Селимовића, који је својим излагањем допринео дубљем разумевању историјског контекста и значаја Милојевићевог рада. Поред професора Селимовића, на скупу су говорили и други познати стручњаци из области историје, књижевности и етнологије, износећи нова запажања и анализе о Милојевићевом доприносу српској културној баштини.

Научни скуп у Црној Бари још једном је потврдио важност неговања сећања на великане наше прошлости, пружајући платформу за конструктивен научни дијалог и очување националног идентитета.

Помен Милошу С. Милојевићу на Новом гробљу у Београду

У недељу, 7. јула, са почетком у 11 часова, на Новом гробљу у Београду одржан је помен Милошу С. Милојевићу, једној од најзначајнијих и најконтроверзнијих личности српске историографије XIX века.

Окупљени поштоваоци његовог дела још једном су се подсетили живота и рада човека који је својим просветним, националним, историографским и војним ангажманом оставио дубок траг у српској историји.

Милош С. Милојевић рођен је 16. октобра 1840. године у Црној Бари, у општини Богатић. Школовао се у Шапцу, Београду, Кијеву и Москви, а током свог живота бавио се просветним, научним и националним радом.

Посебно место у његовом делу заузимају путовања по Старој Србији и Македонији. На тим путовањима бележио је податке о српском становништву, насељима, црквама, манастирима, споменицима, старим записима и другим траговима српског историјског присуства. Његови путописи представљају значајну ризницу података о животу Срба на овим просторима током XIX века.

Милојевић је свој национални рад започео још 1866. године, а касније је активно учествовао у организовању националног и просветног рада, као и у српско-турским ратовима. Био је командант добровољачких јединица и човек који је своје идеје и уверења настојао да спроведе и непосредним радом на терену.

Помен на Новом гробљу био је прилика да се још једном сачува успомена на Милоша С. Милојевића и подсети на његово дело, али и на обавезу садашњих генерација да проучавају, чувају и представљају историјско наслеђе које нам је оставио.

Удружење „Милош Милојевић“ из Црне Баре настоји да, кроз свој рад, истраживања, скупове, разговоре и обележавања значајних датума, настави да оживљава успомену на његов живот и дело.

Милош С. Милојевић остаје упамћен као човек великог националног жара, истраживач, просветни радник, теоретичар и неуморни теренац који је иза себе оставио драгоцено историјско наслеђе.

Вечна слава и хвала Милошу С. Милојевићу

Погледајте видео:

Текст који је сачинио и прочитао Зоран А. Анонијевић – Вреочанин 

Милош (Стефанов и Софијин) Милојевић је рођен 16.10.1840. у Црној Бари, општина Богатић.
Пензионисан је 1. маја 1893. године. Умро је 24. јун (6.јул) 1897. (56 год.).
О Милошу С. Милојевићу, могу да кажем да је он једна од
најконтроверзнијих личности српске историографије XIX века.
Основну школу и гимназију завршио је у Шапцу и Београду. Школовање
је потом наставио у Кијеву и Москви. По завршетку средње школе, уписао се на
београдски Лицеј.
Како је са успехом завршио две године студија на београдском Лицеју,
био је изабран за државног питомца и наставио је студирање у Русији. У Кијеву
и Москви слушао је две године упоредну филологију живих и изумрлих
словенских племена, с политичком и упоредном историјом књижевности.
По повратку у Србију 1865. године, професионалну каријеру је започео
као писар III класе у Ваљевском окружном суду. У служби је врло брзо
напредовао, тако да је исте године постављен за писара II класе у Апелационом
суду, а половином 1866. године за писара I класе. Крајем 1866. године постао је
секретар II класе у Трговачком суду. За време боравка у Ваљеву једно време
био је професор ваљевске гимназије. Каријеру у просвети наставио је у
Београду када је 1870. године постављен за професора гимназије.
Национални рад је отпочео 1866. године серијом чланака у листу
„Световид”, под насловом „Пропаганде у Турској”.
Милош С. Милојевић је био представник Одбора за Македонију и Стару
Србију и он је користио везе са трговцима, занатлијама, граничарима,
печалбарима и др. Имао је обичај и да борави у Алексинцу, близу границе са
Османским царством и да на основу информација добијених од разних људи
који прелазе границу, саставља извештаје о српској националној пропаганди
које је подносио Јовану Ристићу.
Милош Милојевић је 1871. године предузео путовање по Старој Србији и
Македонији као припрему за парирање бугарској егзархији. Осим агитовања за
успостављање српске патријаршије у Пећи, Милојевић је описивао српске
споменике и географске податке.
Милојевић је 1873. основао друго одељење Богословије у Београду.
За време првог српско-турског рата, командовао је Моравско-Добричким
добровољачким батаљоном, када је указом постављен за команданта
копаоничких устаника. Због својих организаторских способности унапређен је
у чин почасног капетана I класе. Организаторске и официрске способности
Милојевић је показао и у Рашко-Ибарском добровољачком кору, где је добио
нову дужност. У релацијама са командом потписивао се као командант
устаничких добровољаца и Студеничког батаљона.

У другом српско-турском рату, Милојевић је био командант добровољаца
у Ибарско-Дежевском устаничком кору. Као командант, са дефанзивном
улогом у овом рату, извештавао је о покретима османске војске под командом
Хафиз-паше са Косова ка Нишу. Милојевићеви добровољци су заузели висове
Рашке, а затим узвишење Градину на левој обали реке Ибра према Јарини.
После српско-турских ратова, 1878.године, Милојевић је покушао да
настави активност којом се бавио пре рата. Покренуо је организовање друштва
„Братство” и написао Правила. Уједно је и рад старог просветног одбора за
школе и цркве у Македонији и Старој Србији обновљен почетком 1880.године
на иницијативу Матије Бана. У његовом предлогу за састав чланова Централног
одбора у Београду био је и Милош С. Милојевић.
На новембарским изборима 1880. године, удружени конзервативци и
радикали поразили су либерале, после чега је отпочео њихов прогон.
Русофилска политика била је анатемисана и то је утицало на забрану рада
друштва „Братство”, на гашење свих иницијатива за српску пропаганду, као и
на Милојевићево уклањање из Београда.
Указом од 11. септембра 1881. године, постављен је за професора и
директора лесковачке ниже гимназије. После рата са Бугарском 1885. године,
Милојевић постаје један од оснивача Друштва Светог Саве.
Милојевићеви путописи представљају праву ризницу података о
историјском присуству Срба на просторима Косова, Метохије и Старе Србије,
али и о њиховом животу седамдесетих година XIX века. Ту је много података и
детаља који указују на српску претхришћанску прошлост, преписани су многи
стари записи и натписи са цркава, гробова, из књига, пописане древне књиге и
средњовековни документи, постојеће и порушене цркве и манастири и друге
средњовековне грађевине. Поименично је пописао више од хиљаду постојећих
насеља, са бројем кућа и становника, разврставши их по вери и пореклу.
ОВИМ ЕВОЦИРАЊЕМ УСПОМЕНЕ НА МИЛОША С.МИЛОЈЕВИЋА
ЗАПОЧЕЛИ СМО ЊЕГОВЕ ДАНЕ КОЈИ СЕ НАСТАВЉАЈУ 11.јула у 11
часова У ЦРНОЈ БАРИ. НАДАМ СЕ ДА ЋЕМО СЕ И ОВЕ ГОДИНЕ ТАМО
ОКУПИТИ У ЗНАТНОМ БРОЈУ КАКО БИСМО РАДОВИМА И
ДИСКУСИЈАМА ОСВЕТЛИЛИ ШТО ВИШЕ ДЕТАЉА ИЗ ЊЕГОВОГ
ЖИВОТА, А ПОСЕБНО ЊЕГОВОГ РАДА ОД ИЗУЗЕТНОГ НАЦИОНАЛНОГ
ЗНАЧАЈА ЈЕР ЈЕ ОН, БАР ПО ОНОМЕ ШТО ЗНАМО О ЊЕМУ, БИО ЧОВЕК
СРБИН-ИНСТИТУЦИЈА, ТЕОРЕТИЧАР И НЕНАДМАШНИ ТЕРЕНАЦ КОЈИ
ЈЕ ИЗА СЕБЕ ОСТАВИО ПРАВО ИСТОРИЈСКО БЛАГО.
ТАЈ ЊЕГОВ РАД, УЗ ВЕЛИКЕ НАПОРЕ И ДОСТА УСПЕШНО
ОЖИВЉАВА И ПРЕДСТАВЉА УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ ИЗ
ЦРНЕ БАРЕ НА ЧЕЛУ СА ПРЕДСЕДНИКОМ НОВИЦОМ КРЕЗИЋЕМ.
НАМА И СВИМ ЊЕГОВИМ ПОШТОВАОЦИМА ЖЕЛИМ ДУГ И
УСПЕШАН СТВАРАЛАЧКИ ЖИВОТ, А МИЛОШУ ВЕЧНУ СЛАВУ И
ХВАЛУ ЗА СВЕ ШТО ЈЕ ОСТАВИО.

Удружење „Милош Милојевић“ на 68. Међународном сајму књига у Београду

Удружење „Милош Милојевић“ из Црне Баре и ове године ће представити своје издаваштво на 68. Међународном београдском сајму књига, који ће бити одржан од 25. октобра до 2. новембра 2025. године.

Штанд удружења биће смештен на галерији Хале 1, број 1535, где ће посетиоци моћи да се упознају са бројним издањима посвећеним делу, личности и наслеђу Милоша С. Милојевића, као и са новим насловима који негују националну културу и историјску баштину.

Ове године планирано је представљање најновијих издања:

• „Хомерска трилогија I–III“ аутора Ранка Бошњака,

• „Звејда чудног сјаја – Милош С. Милојевић“, публикације коју је приредио Јово Бајић,

• и дела „Историја“ Менандара Протектора.

Удружење позива све љубитеље писане речи, историје и културе да их посете током трајања сајма и упознају се са њиховим издавачким програмом.