Удружење "Милош Милојевић" Црна Бара
Удружење "Милош Милојевић" Црна Бара
Научни скуп са међународним учешћем ове године одржава се у Београду и у Црној Бари 07. и 08 јула, више о централном делу преограма Манифестације ДАНИ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА 2023- на линку: https://naucniskup.milosmilojevic.com
Од ове године поносни смо носиоци права новог интернет портала који у оквиру Удружења „Милош Милојевић“ из Црне Баре послује под именом КЛУБ ОМЛАДИНЕ. Уредно уписан у регистар медија могуће је пратити путем интернет адресе: https://klubomladine.com
Разлог покретања још једног информативног портала (након www.macva.info) у нашем пословном окружењу проситекао је из птребе друштва да младима наше општине, а и шире помогнемо у активнијем укључивању у акитвности зајднице са циљем свеопште сарадње за добробит свих.
Сам портал је у развоју и убрзо се очекује стварање мреже сарадника са додатним садржајима аудио и вдео продукције, рада на посебним платформама и апликацијама где ће млади бити доминантни носиоци активности.
Удружење „Милош Милојевић“ и овом приликом позива све заинтересоване младе од 18-30 година да нам се јаве и узму учешће у раду и свим наступајућим активностима новоформираног портала и самог рада клуба младих Мачве.
Електроска пошта за пријвљивање млaдих urednik@klubomladine.com
Удружење ,,Милош Милојевић“ из Црне Баре се ограђује, одбацује и осуђује сваки поступак нарушавања културе дијалога, а посебно јавно ниподаштавање, вређање, упућивање претњи и вербалне или физичке нападе на историчаре и стручњаке у другим друштвено-хуманистичким дисциплинама.У суорганизацији Удружења „Милош Милојевић“ и Центра за локална питања у понедељак 14. новембра у млаој сали Дома културе у Црној Бари одржали смо трибина на теме: 1. Одлагање смећа 2. Водоводна и канализациона мрежа 3. Енергетска ефикасност 4. Третман отпадних вода Целокупно предвање на ове за локал битне теме погледајте у видео снимку на […]
Посетили смо овогодишњи 65. Међународни сајам књига који се у Београду одржао од 23-30. октобра 2022. године. Наше друштво из објективних разлога није излагало дела Милојевића и наш издавачки програм, али вишегодишњим преданим радом дела Милоша С. Милојевића могуће је наћи код наших срадника издавчких кућа Мирослав и Ганеша клуб из Београда. Приметно је да и други издавачи све већу пажњу посвећују великану 19. века, али то су спорадична и недовољна представљања, јер не одишу искреном и правичном приступу које кроз свој десетогодишњи рад показује наше удружење. И
Интернет продаја www.kupidar.com је место које је стално отворено за наша издања.
Извешатај са сајма књига погледајте у видео снимку који смо сачинили за вас:
Данас на Ивањдан, 07. јула 2022. године почли су ДАНИ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА који се у месту рођења великана у Црној Бари, древном Јордану одржавају пети пут за редом. Ово је шеста година од како Удружење даје несебичне напоре да одржи овај вишедневни концепт који захваљјући истинској жељи и намери махом појединаца одолева свим изазовима.
Програм је отворен након Свете Литургије и Помена Милошу С. Милојевићу у Цркви Вазнесења Господњег у Црној Бари. Отварањем ликовне колоније која ће трајати у наредним данима приближићемо се суботи када је планиран централни део програма, а то ја Пети Научни скуп са темом: „Исписана и исцртана историја Милоша С. Милојевића“, који се одржава у Дому културе од 11 часова. Планиране су књижевне вечери, дружења на обали Дрине као и други садржаји.
У оквиру Међународне манифестације „Дани Милоша С. Милојевића“, која се одржава у месту рођења великна у Црној Бари у Мачви, биће одржана и Ликовна колонија. У току је могућност пријаве потенцијалних учесника.Ако сте ликовни уметник радујемо се могућности да заједнички допринесемо представљању лика и дела знаменитог Србина 19. века. Црна Бара биће домаћин Петој Међународној манифестацији „Дани Милоша С. Милојевића“ од Ивањдана до Петровдана.
Након вишестурких напада како на Званични сајт нашег Удружења, тако и прошле године на фесјбук стране као и на личне профиле председника и ужих сарадника били смо приморани да интерет простор освајамо поново. Ратови увек трају неки су објављени неки не али на опрезу морамо бити.
Хвала Вам што нам помажете да останемо и опстанемо у времену које није баш најповољније за објективан рад, али ако узмемо временски оквир када је деловао сам Милојевић, ипак сложићете се, далеко боље је сада!
Па, сестре Српкиње и браћо Срби, срећан нам повратак на Знаични сајт www.milosmilojevic.com
Добро дошли.
Kакви то људи могу нападати човека са оволико ордења? То могу само зликовци, узвикнуо је проф. др Божидар Митровић, показавши на портрет академика и јунака Милоша Милојевића из Црне Баре на научном скупу одржаном јуче у овом селу у оквиру манифестације „Дани Милоша С. Милојевића“.
Проф. др Божидар Митровић говори о академику Милошу Милојевићу – историчару и хероју
Он се тиме окомио на 142 потписника апела против Милоша Милојевића који су овог историчара прогласили за обичног лажова и фалсификатора, тражећи да се „јасно и одлучно стане на пут“ рехабилитацији Милојевића.
Митровић је позвао сва удружења бораца свих ратова, „да заштите овог човека и великог хероја који је ослобађао српски народ“.
– Kако га је ослобађао? Kњигом га је ослобађао, самоосвешћењем га је ослобађао. А тек онда оружјем. Само зликовци могу њега да нападају! А ми јесмо окружени зликовцима – упозорио је проф. Митровић.
Он је рекао да је Црна Бара свето место већ “због саме чињенице да је овде рођен тако велики Србин”.
– А друго, тек овде сам видео да се Дрина улива у Саву на овом месту. Па то нико у Србији не зна, а то би сви морали да знају – поручио је овај професор права са Московског универзитета.
Историчар Александар Митић је, говорећи о Србима у Грчкој, рекао да се бавио проблематиком односа Срба и Грка, као и „правим пореклом предака данашњих Грка“.
– Службена наука данас тврди да су Грци дошли са севера, да је то аријевски народ, бела раса, итд. А сами старогрчки аутори изричито кажу да су они дошли из Египта. Да су они пореклом Египћани, и да су дошли овде, измешали се са староседеоцима, и из те мешавине настали су Хелени – истакао је Митић.
Он је изнео и мишљење Милоша Милојевића о карактерологији старих Грка и Латина, и њихово поређење са Србима.
– То је судар и сукоб две идеје, два различита начина живота. Наши људи су живели у правој демократији, о свим важним питањима одлучивало се у сваком селу на скупу свих пуноправних грађана. Kод Грка и Латина је било нешто друго. Наша цивилизација је била земљорадничка, родовска, где је најбитнија припадност роду. А грчка и римска цивилизација, код њих је битна припадност територији – казао је историчар.
Митић је указао да се ту види разлика између националних држава и империја.
– Kод националних држава је битно која нација, односно који народ је водећи у тој држави, а код империја је битно само да ти припадаш територијално тој заједници. И ако си лојалан тој држави, ти си њен припадник, а ако ниси лојалан, постајеш неки варварин и слично – објаснио је Митић.
Проф. др Зоран Милошевић је открио како у Украјини и Русији постоји обиље података о историји наших народа.
– Међутим, Ватикан у Украјини школује хиљаде историчара, и онда са друге стране имате тек неколико званичних историчара – објаснио је он како унијатски историчари бројношћу постају водећи у то земљи.
Раде Јанковић је говорио да није било стварног сукоба између Стојана Новаковића и Милоша Милојевића, како се то покушава данас представити.
Ранко Бошњак је изнео теорију по ком је Милојевићев и Хомеров Kсант река Марица, те се на њој налазила Троја. Kако је рекао, у питању је древни град Ферес, који се налази на самој граници модерне Грчке са европским делом Турске.
Предраг Петровић је донео списак бројних историчара и писаца који су творци праве историје, а чија су дела проказана и игнорисана од званичне науке, иако међу њима има заиста великих имена, а то су између осталих, хронолошки гледано: Kонстантин Михаиловић, Мавро Орбини, гроф Ђорђе Бранковић, Јован Рајић, Милош С. Милојевић, Нићифор Дучић, Пантелија Срећковић, Сима Лукин Лазић, Веселин Чајкановић, Милан Будимир, Илија Живанчевић, Светислав Билбија, Радивоје Пешић, Момир Јовић, Олга Луковић-Пјановић, Драгољуб Живојиновић, Јован Деретић, Драгољуб Антић, Радован Дамјановић, Василије Kрестић, Горан Шарић…
Извор: Правда, Аутор: Никша Булатовић
