Нови интернет сајт Удружења „Милош Милојевић“ Црна Бара

Након вишестурких напада како на Званични сајт нашег Удружења, тако и прошле године на фесјбук стране као и на личне профиле председника и ужих сарадника били смо приморани да интерет простор освајамо поново. Ратови увек трају неки су објављени неки не али на опрезу морамо бити. 

Хвала Вам што нам помажете да останемо и опстанемо у времену које није баш најповољније за објективан рад, али ако узмемо временски оквир када је деловао сам Милојевић, ипак сложићете се, далеко боље је сада!

 

Па, сестре Српкиње и браћо Срби, срећан нам повратак на Знаични сајт www.milosmilojevic.com

 

Добро дошли.

ПРАВДА: „САМО ЗЛИKОВЦИ МОГУ НАПАДАТИ ЧОВЕKА СА ОВОЛИKО ОРДЕЊА!“ Од ових речи дрхте следбеници бечко-берлинске лажне историје!

Kакви то људи могу нападати човека са оволико ордења? То могу само зликовци, узвикнуо је проф. др Божидар Митровић, показавши на портрет академика и јунака Милоша Милојевића из Црне Баре на научном скупу одржаном јуче у овом селу у оквиру манифестације „Дани Милоша С. Милојевића“.naucniskupnovica

Проф. др Божидар Митровић говори о академику Милошу Милојевићу – историчару и хероју

Он се тиме окомио на 142 потписника апела против Милоша Милојевића који су овог историчара прогласили за обичног лажова и фалсификатора, тражећи да се „јасно и одлучно стане на пут“ рехабилитацији Милојевића.

Митровић је позвао сва удружења бораца свих ратова, „да заштите овог човека и великог хероја који је ослобађао српски народ“.

– Kако га је ослобађао? Kњигом га је ослобађао, самоосвешћењем га је ослобађао. А тек онда оружјем. Само зликовци могу њега да нападају! А ми јесмо окружени зликовцима – упозорио је проф. Митровић.


Он је рекао да је Црна Бара свето место већ “због саме чињенице да је овде рођен тако велики Србин”.

– А друго, тек овде сам видео да се Дрина улива у Саву на овом месту. Па то нико у Србији не зна, а то би сви морали да знају – поручио је овај професор права са Московског универзитета.

aleksandarmiticnaucniskupИсторичар Александар Митић је, говорећи о Србима у Грчкој, рекао да се бавио проблематиком односа Срба и Грка, као и „правим пореклом предака данашњих Грка“.

– Службена наука данас тврди да су Грци дошли са севера, да је то аријевски народ, бела раса, итд. А сами старогрчки аутори изричито кажу да су они дошли из Египта. Да су они пореклом Египћани, и да су дошли овде, измешали се са староседеоцима, и из те мешавине настали су Хелени – истакао је Митић.

Он је изнео и мишљење Милоша Милојевића о карактерологији старих Грка и Латина, и њихово поређење са Србима.

– То је судар и сукоб две идеје, два различита начина живота. Наши људи су живели у правој демократији, о свим важним питањима одлучивало се у сваком селу на скупу свих пуноправних грађана. Kод Грка и Латина је било нешто друго. Наша цивилизација је била земљорадничка, родовска, где је најбитнија припадност роду. А грчка и римска цивилизација, код њих је битна припадност територији – казао је историчар.

Митић је указао да се ту види разлика између националних држава и империја.

– Kод националних држава је битно која нација, односно који народ је водећи у тој држави, а код империја је битно само да ти припадаш територијално тој заједници. И ако си лојалан тој држави, ти си њен припадник, а ако ниси лојалан, постајеш неки варварин и слично – објаснио је Митић.naucniskuppublika

Проф. др Зоран Милошевић је открио како у Украјини и Русији постоји обиље података о историји наших народа.

– Међутим, Ватикан у Украјини школује хиљаде историчара, и онда са друге стране имате тек неколико званичних историчара – објаснио је он како унијатски историчари бројношћу постају водећи у то земљи.

Раде Јанковић је говорио да није било стварног сукоба између Стојана Новаковића и Милоша Милојевића, како се то покушава данас представити.

Ранко Бошњак је изнео теорију по ком је Милојевићев и Хомеров Kсант река Марица, те се на њој налазила Троја. Kако је рекао, у питању је древни град Ферес, који се налази на самој граници модерне Грчке са европским делом Турске.

radejankovicnaucniskupПредраг Петровић је донео списак бројних историчара и писаца који су творци праве историје, а чија су дела проказана и игнорисана од званичне науке, иако међу њима има заиста великих имена, а то су између осталих, хронолошки гледано: Kонстантин Михаиловић, Мавро Орбини, гроф Ђорђе Бранковић, Јован Рајић, Милош С. Милојевић, Нићифор Дучић, Пантелија Срећковић, Сима Лукин Лазић, Веселин Чајкановић, Милан Будимир, Илија Живанчевић, Светислав Билбија, Радивоје Пешић, Момир Јовић, Олга Луковић-Пјановић, Драгољуб Живојиновић, Јован Деретић, Драгољуб Антић, Радован Дамјановић, Василије Kрестић, Горан Шарић…

Извор: Правда, Аутор: Никша Булатовић

ЛИНК: https://www.pravda.rs/lat/2021/7/11/samo-zlikovci-mogu-napadati-coveka-sa-ovoliko-ordenja-od-ovih-reci-drhte-sledbenici-becko-berlinske-lazne-istorije/

Зборник сажетака 2021. доступан и у дигиталном формату

У сусрет Међународној манифестацији „Дани Милоша С. Милојевића“ која ће се у родном месту великана одржати од Ивањдана до Петровдана, централни део програма заузима Научни скуп са међународним учешћем. Пред нама је дигитално издање Зборника сажетака, који ће у штампаној верзији бити доступан учесницима скупа у Црној Бари. Након програма скупа, учесници ће имати могућност да размене ставове, запажања, научна и друга истраживања, те да се боље међуснобно упознају и друже у Мачви. А коначни став и оцене биће забележене у Зборнику радова који публикујемо у устаљеном временском оквиру, а то је 16. октобар када програмом Свечане академије „Милош С. Милојевић“ представљамо Зборник радова овогодишњег скупа и обелезавамо дан рођења великана.


Циљ организатора је да се радови изнесу на што бољем научном нивоу, те приоритет јесте боља спознаја Милојеивића који захтева озбиљан и темељан приступ у проучавању. Зато овај формат организације има своју устаљену праксу да се Зборник радова као круна овогодишњег рада чека нешто дуже када су у питању овакви скупови.

Дигитални Зборник сажетака 2021. можете погледати на линку доле:

https://issuu.com/noovica/docs/_2021.

 

„Приче с камена“ емисија о Милошу С. Милојевићу

Приликом нашег гостовања у Требињу имали смо прилику да снимимо емисију о нашем најзачајнијем Мачванину Милојеивћу. Емисију у целости одложено можете погледати путем јутјуб канала ТХ ЕЛТРА ХД из Републике Српске.

У ПОСЕТИ МУЗЕЈУ СПЦ: ИЗЛОЖБА О МИТРОПОЛИТУ МИХАИЛУ

Пише: Предраг Ђурић

У част Митрополита београдског Михаила Јовановића, а поводом Славе Богословије Светог Саве у Београду, у среду, 2.маја, у Музеју СПЦ свечано је отворена изложба под називом „Митрополит Михаило – 120 година од упокојења“. Приређивачи ове значајне изложбе су ученици петог разреда Богословије Светог Саве и монах Игнатије Марковић. Изложба „Митрополит Михаило – 120 година од упокојења“ биће отворена за посетиоце у наредних месец дана од дана отварања. Музеј СПЦ налази се у улици Кнеза Симе Марковића бр.6 (Прекопута Саборне цркве), радно време је радним данима од 9 до 16 сати, а улаз је слободан.
Испред УГ Милош Милојевић из Црне Баре, након обиласка изложбе, у књигу утисака уписах: „Посетио сам изложбу посвећену Митрополиту Михаилу, презадовољан виђеним. Отишао сам запитан и без одговра како ништа није приказано о заједничком раду Митрополита Михаила са МИЛОШЕМ С. МИЛОЈЕВИЋЕМ, нарочито у вези Богословије Св. Саве и њеног Другог одељења, познатијег као Страначко.“.


У садржају изложбе нема ниједног слова о оснивању „Одбора за школе и учитеље у Старој Србији, Маћедонији и Босни и Херцеговини“, чији је снивач био и Милоје-Михаило М. Јовановић (1826-1898), београдски митрополит СПЦ , а МИЛОШ С: МИЛОЈЕВИЋ члан. Нема ни речи о веома престижном Другом одељењу Београдске богословије основаном с циљем да се у њему школују млади људи из неослобођених српских крајева који би се затим враћали натраг као учитељи или свештеници, а којим је управљао МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ.
У чему се тако неопростивом огрешио МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ, знаменити Србин 19. века, син Црнобарског свештеника Стевана Милојевића и нећак Проте Лозничког Игњата Васића, о Отаџбину, Државу и нашу Цркву да му се ни име помињати не може и не сме?! Да ли због тога што је изгарао за Српство, што је на бојном пољу заслужио Орден Таковског крста примљен на груди јуначке из руку Краља Милана, или зато што је дао наводе да је Српска Црква старија од Римске?!
ЗАШТО – Роде СРБСКИ, ти који си из уста самих Апостола примио Хришћанство одричеш се Сина свога МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА који је цео свој живот посветио Теби СРБИНЕ, изговарајући последње речи на овоме свету: „Чувајте Српство!“?

Више детаља у фогографијама са изложбе:

{gallery}/foto/izlozbamitropolitmihailo2018/{/gallery}