3 децембра, 2022

Kакви то људи могу нападати човека са оволико ордења? То могу само зликовци, узвикнуо је проф. др Божидар Митровић, показавши на портрет академика и јунака Милоша Милојевића из Црне Баре на научном скупу одржаном јуче у овом селу у оквиру манифестације „Дани Милоша С. Милојевића“.naucniskupnovica

Проф. др Божидар Митровић говори о академику Милошу Милојевићу – историчару и хероју

Он се тиме окомио на 142 потписника апела против Милоша Милојевића који су овог историчара прогласили за обичног лажова и фалсификатора, тражећи да се „јасно и одлучно стане на пут“ рехабилитацији Милојевића.

Митровић је позвао сва удружења бораца свих ратова, „да заштите овог човека и великог хероја који је ослобађао српски народ“.

– Kако га је ослобађао? Kњигом га је ослобађао, самоосвешћењем га је ослобађао. А тек онда оружјем. Само зликовци могу њега да нападају! А ми јесмо окружени зликовцима – упозорио је проф. Митровић.


Он је рекао да је Црна Бара свето место већ “због саме чињенице да је овде рођен тако велики Србин”.

– А друго, тек овде сам видео да се Дрина улива у Саву на овом месту. Па то нико у Србији не зна, а то би сви морали да знају – поручио је овај професор права са Московског универзитета.

aleksandarmiticnaucniskupИсторичар Александар Митић је, говорећи о Србима у Грчкој, рекао да се бавио проблематиком односа Срба и Грка, као и „правим пореклом предака данашњих Грка“.

– Службена наука данас тврди да су Грци дошли са севера, да је то аријевски народ, бела раса, итд. А сами старогрчки аутори изричито кажу да су они дошли из Египта. Да су они пореклом Египћани, и да су дошли овде, измешали се са староседеоцима, и из те мешавине настали су Хелени – истакао је Митић.

Он је изнео и мишљење Милоша Милојевића о карактерологији старих Грка и Латина, и њихово поређење са Србима.

– То је судар и сукоб две идеје, два различита начина живота. Наши људи су живели у правој демократији, о свим важним питањима одлучивало се у сваком селу на скупу свих пуноправних грађана. Kод Грка и Латина је било нешто друго. Наша цивилизација је била земљорадничка, родовска, где је најбитнија припадност роду. А грчка и римска цивилизација, код њих је битна припадност територији – казао је историчар.

Митић је указао да се ту види разлика између националних држава и империја.

– Kод националних држава је битно која нација, односно који народ је водећи у тој држави, а код империја је битно само да ти припадаш територијално тој заједници. И ако си лојалан тој држави, ти си њен припадник, а ако ниси лојалан, постајеш неки варварин и слично – објаснио је Митић.naucniskuppublika

Проф. др Зоран Милошевић је открио како у Украјини и Русији постоји обиље података о историји наших народа.

– Међутим, Ватикан у Украјини школује хиљаде историчара, и онда са друге стране имате тек неколико званичних историчара – објаснио је он како унијатски историчари бројношћу постају водећи у то земљи.

Раде Јанковић је говорио да није било стварног сукоба између Стојана Новаковића и Милоша Милојевића, како се то покушава данас представити.

Ранко Бошњак је изнео теорију по ком је Милојевићев и Хомеров Kсант река Марица, те се на њој налазила Троја. Kако је рекао, у питању је древни град Ферес, који се налази на самој граници модерне Грчке са европским делом Турске.

radejankovicnaucniskupПредраг Петровић је донео списак бројних историчара и писаца који су творци праве историје, а чија су дела проказана и игнорисана од званичне науке, иако међу њима има заиста великих имена, а то су између осталих, хронолошки гледано: Kонстантин Михаиловић, Мавро Орбини, гроф Ђорђе Бранковић, Јован Рајић, Милош С. Милојевић, Нићифор Дучић, Пантелија Срећковић, Сима Лукин Лазић, Веселин Чајкановић, Милан Будимир, Илија Живанчевић, Светислав Билбија, Радивоје Пешић, Момир Јовић, Олга Луковић-Пјановић, Драгољуб Живојиновић, Јован Деретић, Драгољуб Антић, Радован Дамјановић, Василије Kрестић, Горан Шарић…

Извор: Правда, Аутор: Никша Булатовић

ЛИНК: https://www.pravda.rs/lat/2021/7/11/samo-zlikovci-mogu-napadati-coveka-sa-ovoliko-ordenja-od-ovih-reci-drhte-sledbenici-becko-berlinske-lazne-istorije/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *